1. де̑вер,
а м.,
у В. де̏ве̑р, де̏вера м.,
у Вуч.фиг. значи жандар: Одве̏доше га сас де̑вера. —
У RJA. djȅver, djȅvera м. 2. де̏вер м. нисам чуо да се мења. Старци ћe често у тузи за прошлим, добрим временима, а узбуђени каквом новином која их вређа тужно кликнути: Еј, ђиди, де̏вер дуња̑! — Це̏лу је ку̏ћу де̏вер учи̏нијо. Реч је арап. devr им. обртање око себе или око другога; путовање у циљу шетње или претресање у циљу обезбеђења јавне безбедности и ради
хватања рђавих људи, преручивање, преношење; време, век,
период. — У В. н., у RJA. 3. dѐver м. Према горе изложеноме пример који је дат у RJA. рђаво је објашњен. „По деверу“ не значи „након неколико времена", но ради прегледа стања у Херцеговини.