Речник косовско-метохиског дијалекта

де̏ја, нисам забележио ни један зависни падеж од ове именице. Значи: део, пропланак, тераса, уздигнуто и оцедно место око села, потес: Пе̏ње се на де̏ја. Прил.Изле̏го горе нa де̏ја (нп.). БМ.У В. ди̏јел м. 2) и у RJA. 2. dȉo, dȉjela м.

Речник говора јужне Србије

де́ја м брдо. „Ку́ћа ми је на де́ју, ви́ди се одоле́ко” (Големо Село).
Де́ја м узвишење у Репишту.