Српски рјечник

ди̏јел, (pl. дијѐлови) m. (јуж.) 1. der Theil, portio: Кога нема на дијелу, нема му ни дијела. [cf. исе, тал]. 2. der Berg, mons [vide брдо 1]: уз дијел, bergan, на Дугом дијелу Церу зове се једно брдо Дуги дијел). cf. део.