дослаки̏ја,
е ж. пријатељство, од тур.-пер. dost + lyk им.: Саш ње̏га је има̏о ве̏лику дослаки̏ју. — Имамо по прије дослаки̏ју. Расн. —
Исп. у В. до̀слук м. дослаки̏ја, е и до̏слук, а м. пријатељство: Да̑ ти да̑м за до̏слук се ни̏је ми за про̏даву. – Такав је он чо̏век, не зна̑ дослаки̏ја шта̏ је. – Тур. dostlyk – У В. н.