за̏сједа, f.(јуж.)1.der Hinterhalt, insidiae. [cf.бусија, метериз2, 2застава]. 2.(по југоз. кр., које се говори иза̑сједа) мјесто надно стола, према горњему челу, особито на свадбама, der Platz unten am Tische, dem Vorsitzer gegenüber, triclinii pars. [vide1застава1]. 3.(особито у Паштровићима)одређени сватови који сједе у застави. Кад дјевојци дају добру молитву, двије засједе држе вео изнад ње. cf.[1]застава[2].