1.за̏става, f.1.мјесто на дно стола, према горњему челу, der Platz unten am Tische, dem Vorsitzer gegenüber, triclinii pars: У заставу војводу Милоша — У Срба је по Херцеговини и сад обичај да у заставу (кад је каква част) посаде једнакога с онијем који сједи у горњему челу. cf.засједа[2]. 2.videзасједа3. 3.(у Хрв.)die Fahne, vexillum. cf. [бандијера, стијег], барјак.
2.за̑става, f.(у Ц. г.)који остану као у засједи, те чекају док удорџије мимо њих стоку не догнају, па се онда они бију с поточју, а удорџије тјерају стоку даље, der Hinterhalt, insidiae. [videзасједа1.]