здра̏в, а, -о придј. 1. користан за здравље. – Ча̑ј от комо̀миле̄ је здра̏в за̀ стомак. 2. који није болестан (живо биће); непокварен (воће и сл.). – Па̀ра̄ ми да није́си ба̏ш здра̏в. – По̀гледа̄јте о̀ве̄ ја̏буке, сва̏ка̄ је здра̏ва. изр. здра̏в ко дри̏јен (ко ти̏ћ) каже се за некога ко је доброг здравља. – Ни̏шта му ни́је, здра̏в је ко дри̏јен! здра̏в Ма̀рија звоно с цркве ујутро и увечер након првог мрака, које позива на молитву Госпи; то вечерње звоно у старије вријеме означавало је 24. сат, па се говорило: звони 24; сат након тога је ура ноћи.