Српски рјечник

здра̏в, а, о adj. 1. gesund, sanus, validus. 2. н. п. лонац, чаша, ganz, unverletzt, integer, incolumis, daher дјевојка. 3. здрав здравцит, здрава здравцита, здраво здравцито, kerngesund, sanissimus.

Речник косовско-метохиског дијалекта

здра̏в, а, о прид. 1. противно од болестан: Здра̏в ми је чо̏век кај дре̑н.Здра̏ва рабо̏та.Здра̏в здра̏фцит. Кад неко кихне, рекну му околни: Пи̏с здра̏в! 2. при чистој свести, паметан: Јеси̏ ли ти здра̏в, шта чини̑ш то?Ти, бо̏га ми, кај да не̑си здра̏в.Да̑ва ли се, и̏ч таволи̏чкоме дете̏ту пу̑шка у рӯка̑!..3. у здравицама не разликује се род: Здрав си, пре̑тељу! НСМ.Здра̏в си, дајо̏к! НСМ.Здра̏в си, Сла̑вко! Буг.Здра̏в си, прете̑љи̏це Су̑то! Ајде, здра̏в се! Ран.Здра̏в се, а̑го! Мир.Здра̏в се, до̏бро сте до̏шли! НСМ. Приликом изјаве саучешћа: Ти (ви) да си (сте) здра̏во, испра̏тисте тога ро̏ба (оца, мајку и др.)! Ко̄нши̏је и при̏јатељи да су здра̏во: = прил. Кад се познаници питају: Јеси̏ ли здра̏во? — Здра̏во сам (смо), да ре̏кнем, вӣ је̏сте ли здра̏во?Здра̏во смо фа̑ла Бо̏гу до ово̏га са̑та. По̏здраво, у̏здраво, поуздано, сасвим сигурно: По̏здраво да знате ћи ћемо ви до̏ћ на свети̑. Наздра̏во (т.ј. без претходног обољења): Наздра̏во гу искочи̏ла нека му̏ка под гу̏шу.На здра̏ву гла̑ву (т.ј. ради изјаве саучешћа). У В. здра̏в, а, о.

Речник дубровачког говора

здра̏в, а, придј. 1. користан за здравље.Ча̑ј от комо̀миле̄ је здра̏в за̀ стомак. 2. који није болестан (живо биће); непокварен (воће и сл.).Па̀ра̄ ми да није́си ба̏ш здра̏в.По̀гледа̄јте о̀ве̄ ја̏буке, сва̏ка̄ је здра̏ва. изр. здра̏в ко дри̏јен (ко ти̏ћ) каже се за некога ко је доброг здравља.Ни̏шта му ни́је, здра̏в је ко дри̏јен! здра̏в Ма̀рија звоно с цркве ујутро и увечер након првог мрака, које позива на молитву Госпи; то вечерње звоно у старије вријеме означавало је 24. сат, па се говорило: звони 24; сат након тога је ура ноћи.