из, (mit gen.) 1.aus, ex [cf.иза3]: из воде, из горе, из куће; украшће из очију; из ока из бока (наћи што), von wo immer; из дан у дан, т. ј. сваки дан. 2.(у Ц. г. и по Зети)[2]од[1]: донеси изЈована сјекиру.
Речник косовско-метохиског дијалекта
из предл.поред обичних значења: Из небу̏а(изненада). — Ку̏ка и̏з гласа(колико је глас служи). — И̏з у̑ста ћe ти узе̑с(каже се за некога који је безобзиран). — Фиг.Изва̏дијо си ми из у̑ста(т.ј. рекао си оно што сам са̑м мислио рећи). — Опра̏ла сам ги из три во̏де. — Да̄н и̏з дана(т. ј. из дана у дан):Не мо̏гу ја да̄н и̏з дана да ти дола̏зим. — Место са:Гле̏дала га из бре̑га дево̑јка. — Плеонастично:Из према̏ себе.Гојб. — У В.из, у RJA. ȉz, предл.