2.од, mit gen.1.von, а [cf.ода]: Од попа до ковача; од злата, од сребра, од земље; књига дошла од цара, од брата; грми од запада.2.бољи од мене, besser als ich, u. s. w., melior me. 3.н. п. умр̈о од срдобоље (од грознице, од врућице), an der Ruhr gestorben, periit dysenteria.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1.одпредл. пред прил.: Oт ку̏д си ти? — Ту̑ од пре̑ (т.ј. раније) свȅ би тȅрали робија̑ше у Види̑н.Бугар. — Једа̑н ѕи̏пну од пе̑нџера те до̏ле. — Слаже се у главном са ген.: Од пȍпа до кова̑ча.(т.ј. врло на ретко, напр. кад се шије) — Фа̄лȁ ти од нȅба до зȅмље. — Од мȅне нека ти је бȍгом прȍсто! — Од малȅна је тако̑. — Црвȅно, малȅно ца̏ра од кȍња ски̑да (загонетка — јȁгода). — Од стоке̑ је дȍбро.Гојб. — Од вȅтра тра̑ва (врста лековите биљке).Гојб.,Вуч. — Од страши̏це тра̑ва. — Од покȍснице трава. — Ово̑ ти је од да̄де̑, а ово̑ од ба̄це̑. — За време: Прија му од детȅта. — Покаткад слаже се са ак.: Од тај пу̑т је тако̑ остȁло. — Ȍд један мȁ (т. ј. од један пут). — Мр̏тав ȍд сме. — Би не поки̏дао ȍд смеја. — место из: Нашȁо га једа̑н од његȍве земље̑. Гојб. — Ја сам од Бȁбин Мо̑с.Прил. — Ради̏сав од Бȍрчана. — Па ви̏кни пȍпа од цр̑кве Петрȍвице. — Једа̑н зȅт ми од Сибо̑вца.БМ. — Од При̏зрена дошȁо. — Од И̏стока јȅдан чорбаџи̏ја.Дрсн. — Ма̑јка очȅва од Вели̏ке, од Горȁждевца код Пећи.Луд. — Ȍбали га коњ Је̄вти̑н од Бе̑лога Пȍља.Бича. — Ја сам ȍд Пећи.Пећ. — Од Осȍјана Никȍла.Кл. — Калу̏ђер од Свете Гȍре.БМ. — Од Дрени̏це смо ми̑.НСБ. — Чȁк од Пȅћи долȁзе.Батв. — Бајрам од Сӣћȅва.Киј. — Па̑вле Ра̑кић од сȅла Ки̏јева.Киј. — Ти од гра̑да, ја од лу̑га.Расн. — Tpoи̏ца од Зу̏пче што су.Гојб. — место за: Ја ти од мȅне не да̑м. — Он од сȅбе. — Пред с каткад д испада: И̏скида се ȍ сме. — У В. 2од. У RJA. od предл. II, 1., b., а), bb), ааа), II., t., b), II, u., c).
2.о̑довде: Ôд му гла̑ва. Бугар. — У В. и у RJA. н.Исп.о̄де̑.