и̏с! и̏са! interj.Laut, um die Schafe vor sich zu treiben, sonus agentis oves.
Речник косовско-метохиског дијалекта
и̑с, иде̑м несвр.ићи: Не̏ка, и̑с ћу ја. — Док сам жи̑в ја, ти не̑ћеш и̑с. — Да не̑ћеш и̑с?Дрсн. — И̑с(инф.).Ц. Вр. — Ваља̑ ти и̑с.Буг. — Она̑ не̑ће и̑с.Буг. — П-о̄-ве̑(по овој)земље̑ ти и̑с нећеш.Гојб. — Исћемо зајно.БП. — По су̑нцу иша̏о и по ме̏сецу.Гојб.(каже се као узречица кад се неко испореди са неким покојником). — Иде̑ ли ова̑ па̏ра(т.ј. — је ли у саобраћају, важи ли?) — Иде̑ зи̑ма кај остра са̏бља. — Иде̑ ли ти де̑те у чко̏љу? — И̏те, де̏цо, не могу да ве слу̏шам. — И̏те ота̑тле. — Иду̑ћu(парт. през.). — Иђа̑, иђа̑ше, иђа̑у (импф.). — Они ида̑у туде̑р. — Идо̏, и̏де, идо̏смо (аор.). — Ки̏ша и̏де, тра̑ва ра̑сте. — Сва̏ки ча̏с иде̑ пора̄д се̏бе(т.ј. иде ради свршавања нужде). — Иде̑ му кр̑в на но̑с. — Иде̑ му од рӯке̑. — Иде̑ му на̏ руку. — У В.ѝћи, и̏дем и 1. ѝсти, и̏де̑м, у RJA. ìti (ìći, ìsti), ȉdȇm несвр.