Речник косовско-метохиског дијалекта

каи̏јо прид. непром. рад, вољан: Бе̑ каи̏јо да га затво̏ри. Буг.И то није каи̏јо. Мир. Исп. ка̏ил, ка̏иљ. — У В. каио, у RJA. kàil прид. Арап. kail прид. онај који говори, који приповеда, који да пристанак, који одобрава.