Српски рјечник

ка̀ил,* а, о (cf. каио) zufrieden, bereit, paratus, contentus, cf. [vide] [2] рад: Томе Раде врло каил био.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ка̏ил непром. прид. Исп. каи̏јо: Не̑сам ка̏ил да ти учи̏ним зија̑н.У В. и RJА. kàil прид.

Речник говора јужне Србије

каи́л (ар.) (тур. kailкоји пристаје) спреман; вољан. „Каи́л ли си да ку́пиш сви́њче?” (Бујановац).