Речник косовско-метохиског дијалекта

ки̏тка, е ж. кита на пр. цвећа дем. од ки̏та. — У В. н., у RJA. 1. kȉtka ж.

Речник говора јужне Србије

ки́тка ж цвет; букет. „Ки́тка се ки́да докле ць́вти” (посл.) „Набе́ри ми ки́тку цве́ће” (Врање).
китка ж лепа овца; овца с лепим праменом вуне на глави (Вишевце).
ки́тка ж истакнута брда и узвишења уопште на којима се налазе храстови или букве.
Ки́тка ж брдо и кастел у Дубници; брдо у Горњем Требешињу с храстовима на врху; планински вис западно од Врања; и др.