1. ки̏та, f. 1. der Strauß, Buschen, sertum: кита цвијећа; По киту ружице | По другу љубице. 2. (ст.) кита и сватови, т. ј. кићени сватови, wie im Birgil: arma virumque. 3. die Quaste, cirrus, fimbria: кита на фесу, на барјаку; Од крстова златне ките висе | Те куцају Бошка по плећима. 4. ки̏та und ки́та, das männliche Glied der Kinder. — [Кита] 5. Frauenname, nomen feminae. 6. [Кита] планина у Херцеговини, Name eines Berges, montis nomen: Доклен дође под Киту планину.
[
2. ки́та f. hyp. v. 1 кита 4.] ки̏та ж свечаност покривања нове куће. – Да̀нас је у̀ мештра Стије́па ки̏та, би̏ће што̏ и на ра́жњу!