ко̀сица, f.1.dim. v.коса. 2.она узичица, којом је бич за држаље привезан, kleine Schnur mittelst welcher die Peitsche an den Stiel angebunden wird, resticula scuticam cum manubrio conjungens.
Речник косовско-метохиског дијалекта
коси̏ца, е ж.врста колног ножа, самарџиска алатка. Пећ. — У В.ко̀сицаж.1), у RJA. 1. kòsica ж. дем. 1. kosa, „srp bez zuba“.
Речник говора јужне Србије
коси́ца жсечиво са две ручке (алат качара)(Првонек).
Речник дубровачког говора
ко̀сица ж (дем. одкосе) ситна и мекана коса код малог дјетета. – Те̏к му је поче́ла ни̏цат ко̀сица.
Речник говора Прошћења
ко̏сица, -е̄, ж. — тврдо жилаво месо, религиозни га једу преко главе да им коса расте.