кр̏ш, кр̀ша m.1.(у Ц. г.)der Felsen, saxum, vide[1]камењак[1],. cf.стјењак: Месо при кости а земља при кршу (ваља). 2.(у Ц. г.)der Stein, lapis, cf.[vide][1]камен[1]: ударио га кршем; диже крш да га удари. 3.(у Србији)das durch ausgetretenes Wasser Angeschwemmte, adluvio (?) [cf.окршањ, олош]: Снијела вода шушањ па начинила крш(кад ко каже да је с ким род, а не зна се по чему).
Речник косовско-метохиског дијалекта
кр̏ш, а м.а)шиљасто голо природно камење на планинама: Кај ђаво из кр̏ша. — Испод Го̄јбу̑љског Кр̏ша. — б)и. п. код с. Жиливоде у општ. прилушкој. — в)Крш Сагоњевскии. п. код с. Грабовца, у општ. прилушкој. — У В.кр̏ш,кр̀шам.,1.).