1.ка̏ме̑н, ка̏мена, m. (loc.камѐну) 1.der Stein, lapis, cf.кам, ками [крш2, стијена3] : Од камена ништа до камена.2.(у Ц. г.)отишао на свој камент. ј. на своју постојбину; тако се каже и: Не ће да остави својега камена, и т. д. 3.н. п.воденица од три камена.cf.витао3.
2.ка̏мен, а, о adj.1.steinern, lapideus: Па изиђе на камену кулу. 2.(у Рисну)н. п. пињата, irden, fictilis. cf.[vide]земљан.
Речник дубровачког говора
/ка̏ме̄н/изр.о̀стат о̀т каменаскаменити се, запањити се због нечега. – Ка(д) смо чу̏ли што̀ се дого̀дило, о̀стали смо о̀т камена.