кте̏т, ȍћу несвр.а)сад. вр.: ȍћеш, ȍће, ȍћемо, ȍћете, ȍће, ȍћу или ȍћеју:Они ȍћеју ја̑ да ги би̏днем измећа̑р.Одречно: не̑ћу, не̑ћеш, не̑ће, не̑ћемо, не̑ћете, не̑ће или не̑ћу и не̑ћеју:Не̑ћеју бе̏сови да слу̏шају.Ређе се чују, и то по селима и овакви облици:Они те ви ка̄за̏т која̑ је. — Не̑те, бо̑зна, да иду̑ на ангари̏ју. — Не̏ оте. — RJA. код речи hotjeti, а., а) òtjeti, oteti. — б)имперф.: Оћа̑, оћа̑ше, оћа̑сте, оћа̑смо (оћа̑мо), оћа̑сте, оћа̑у и оћа̑ју или краће: ћа̑, ћа̑ше, ћа̑ше, ћа̑смо, ћа̑сте, ћа̑у или ћа̑ју:Ја ћа̑ да иде̑м, па ми ба̑ла не̏ даде. — в)аор.: кте̏, кте̏, кте̏, кте̏смо, кте̏сте, кте̏ше. Одречно: не
кте̏, не кте̏смо, не кте̏сте, не кте̏ше:Да̄ва̑у ми, па ја не кте̏ да узне̑м. — Нарочито у источним крајевима овога дијалекта може се чути у 3. мн. аор. и овако:Људи не кте̑у.БМ. — Има и овако: кте̏до, кте̏досмо, кте̏досте, кте̏доше; одречно: не кте̏до, не кте̏досмо, не кте̏досте, не кте̏доше:Кте̏до да га дофа̏тим за гу̏шу. — Неки пут се врши и метатеза:Имају па не тке̏доше да ми да̄ду̑. — г)парт. прет. има више облика: Оћа̑о, оћа̏ла, оћа̏ло, оћа̏ли, оћа̏ле, оћа̏ла и кте̏о, кте̏ла, кте̏ло и тке̏о, тке̏ла, тке̏ло и ћа̏о, ћа̏ла, ћа̏ло:Ћа̏о сам д’ иде̑м у Приштину, па ово̑ време не да̑. — Ћа̏ла сам да ги ви̏кнем, па оти̏шли бе̑у. — Са се:Кад се ȍће, мо̏же се. — Ȍћу ија̏ко ми се не̑ће. — Силом:Оћеш не̑ћеш одве̏доше га у а̑пс. — У В.хтје̏ти, хо̀ћу несвр., у RJA. hòtjeti (htjȅti), hòću несвр.Овај глаг. у през. значи: требати, ваљати:А што ће̏ ми? — А што ми ȍће? — Шта ћу̏ ти, што ме зове̑ш? — Каткад значи: Јест, ако ти не треба!Да̑ј пу̏шке! — Ȍћеш, пу̏шке сакри̏ли.Џак.