ку̏тао, тла, m. [cf.горужда] 1.ein großer Schöpflöffel (um Wasser zu schöpfen), haustrum, cochlear haustorium. [cf.кутлача]. 2.(у Ц. г. и у Лици)самотвор велики суд, као чаша или каблица.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ку̏тао, ку̏тла м.дрвени суд коме је дно даска а бокови од луба са дршком. Горња му је страна отворена. Запремина му није свуда једнака и варира од 10—15 ока зрнасте хране. Мањи од ку̏тла је ши̏ник или бу̏чук, који захвата 7 ½ до 9 ока: Дадо му два ку̏тла коломбоћ у зајам. — Ȁјде сас кутле̑м.Гојб. — У В. и у RJA. kȕtao, kȕtlа м., али се значења не слажу.Исп.ку̏та, ку̏тал и ку̏то.