Српски рјечник

ло̀мити, ми̑м, v. impf. 1. brechen, frango [cf. кршити, трошити 3], н. п. дрво, хљеб; ломи ме грозница; На несретном се кола ломе; Од игре које играху, | Сребрна седла ломљаху, | Злаћене узде кидаху | А бритке сабље ломљаху. 2. горњ. прим.) јаја на ускрсvide [тући се 2] туцати се. 3. Црмн.) први пут орати (а други пут каже се мијешати), brachen, vervago. 4. ломити панџу. cf. погача.