мо̀литва, f.1.das Gebet, preces. [cf.дова, језан, намаз (амаз)]. Код Срба кад се које разболи, слабо траже љекара, него попа или калуђера да му чати молитву малу или велику: мала се молитва чати од главе, од грознице и од другијех којекаквијех малијех болести; а велика кад човјек није при себи, него бунца и плаши се. Мала је молвтва до скора била у Србији за марјаш, а велика за грош, а сад ваља да су и оне поскупљеле. 2.ићи на молитву, sich vorsegnen lassen (von den Wöchnerinen nach 40 Tagen), purificor. (у Конављу)бокарић напуњен вина и накићен вијенцем од цвијећа, који у сватовима дјевери носе пред дјевојком, и који се зове још и невјестина чаша, [videдобра молитва] cf.молитвена чаша: Извила се златна жица врхом из мора. | Савила се ђеверима око молитве.