мука̏јет, мука̏јета и мука̑јет, мука̄је̏та м.1.мали труд: Вала за мука̏јет остависте, те не оти̏досте до Илиџе. — 2.Највише са глаголима: чинити се, бити: Би̏дни ми дете̏ту мука̏јет. — Чи̏ни се мука̑јет, док се не вратем. — Ви сте мука̑јет не̏чему.Мир. — У В. и у RJA. mukàet прид., арап.mukajjed прид. везан; окован; одређен прописима закона.
Речник дубровачког говора
/мука́јет/ни мука́јетни да прослови, ни да изусти ријеч. – Ми̏сли смо да ће нам на̀ то̄ што̏ ри̏јет, ба̀рен зафа́лит, а о̑н ни мука́јет!