мука̀ет[*], aufmeksam, attentus: буди мукает, не ћеш ли га гдје видјети, gib acht —, ob —: чему си ти мукает?was suchst du, begehrst ducf.назор: Мени Јован ни мукает пије, | Нит’ ме кара, нити ме милује.
Речник говора Прошћења
мука́ет, непр. — несхватање, непримјећивање, ћутање. — Ја га нешто питам, он ни мукает.