наџорљи̑в, наџорљи̏ва, иво и на̄џорљи̑в, на̄џорљи̏ва, на̄џорљи̏во прид.пргав, напрасит, наклоњен свађи: Тако̑ је он наџорљи̑в, од како̏ је. — Ова̑ је Стани̏ја врло на̄џорљи̏ва жена. — У В. и у RJA. н., али исп. тамоnázoļiv прид. Исп.на̏кс.
Речник говора јужне Србије
наџо́рљив, -а, -оосоран„Не знам како́ сас ње́га да збо́ру. мло́го је наџо́рљив”(Горња Трница).