ниша̄нџи̏ја, е м. — У В. и у RJA.nišànǵija. Реч постала од nišan +ǵi, nišanǵi им.који добро бије у нишан; у двору некад звање онога који је био шеф
канцеларије, где се на царским указима стављао знак цар. тугре.
Речник говора јужне Србије
нишанџи́ја м(перс.-тур.)(тур.nisanci)просилац.„Бе́у нишанџи́је, дадо́ше бакши́ш и договори́мо се за весе́ље”(Прешево).