1.о̏блу̑к, m.(око Сиња)као гужва од крпе што испрошена или на удају дјевојка метне уврх капе (наоблучи се) . cf.поћелица.
2.о̀блук, m.(у Ц. г.)1.videоблучац. 2.(може бити само у пјесмама)der vordere Sattelknopf, umbo sellae anterior, cf. [јабука6, каш, ункаш], облучје: С облука је топуз извадила — Пала му је по облуку брада.