па̏нут, па̏нем свр.: Не̑ће да па̏не.БП. — Оно поло̏ми ра̏кове и па̏ни ка̏мен на њи̑.Гојб. — Да не па̏не пишма̑н.Луд. — Исп.па̏с. — У В. н. , у RJA. 1. pȁnuti, pȁnȇm свр.
Речник дубровачког говора
па̏нут, па̏не̄м свр. ( глаг. придј. актив.па̏но̄,па̏нула, па̏нуло) пасти. – Твр̏до то̑ др̀жи, нѐмо̄ј пу̀штит да ти па̏не̄!