Српски рјечник

1. па̏с, пса̏, m. (pl. gen. па́са̑) der Hund, canis. cf. кучак [1 куцов, шапов].
2. па̑с, m. (loc. па́су, pl. па̏сови) 1. vide појас: А уз тебе од злата пасове. 2. Ц. г.) кољено у роду (први пас, други и т. д.), Grad der Verwandschaft, gradus: он је један пас њему ближе. cf. [vide] кољено [4].

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. па̏с, пца̏ м., пцу̏ бре! (вок. јед.), пци̏ м. мн., дат. мн.: Једно̑га пца̏. БМ.Пце̏ (ак. мн.). — Не̏ мош про̑ћ од па̄са̑. — Пода̑ј то̏ме пцу̏.Мо̏ре ни па̏с с ма̏слом не̏ би поје̏о што му је он ре̏ко.У В. и у RJA. 1. pȁs, psȁ м.
2. па̏с, па̏днем свр., в. па̏днут и па̏нут: Чу̑вај се, па̏шћеш!Па̏ле ми на̑м кру̏шке из тӯрши̏је.Не мо̏же да ми па̏дне на̏ памет.Доцка̑н му па̏ло на̑м.Разболети се: Па̏о у посте̏љу.Убити некога или обранити: Па̏о на кр̑в.Маџу̑нци па̏доше на кр̑в.Припасти мука: Па̏де ми му̏ка на̏ срце.Допасти, припасти: Па̏ло му на и̏се, на та̑л, на шо̑рту и сл.Доћи, отсести: Па̏досмо на ко̏нак код Фе̄ке̑ у Лау̏шу.У В. и у RJA. 1. pȁsti, pȁdnȇm свр.

Речник дубровачког говора

па̏с в. пасти.
/ па̏с / изр. би̏т ѝ пас и чо̀вјек каже се за некога ко је оштар, али и хуман.О̀на ти је ѝ пас и чо̀вјек: на̑ђе̄ ти се у нѐвоји, а ја̏дан ти си ако ви̏дӣ да си фа̏лас.
па̏сти, па̏не̄м свр. (и: па̏с, па̏стит) ( глаг. придј. актив. по̑,па̏ла, па̏ло) пасти.Пјатѝнић ми је по̑ из ру́ка̄ и сло̀мијо се.То̑ ће ти па̏стит из ру́ке̄.Ѝмо̄ сан па̏с прико јѐдне̄ шти̏чине̄. изр. а́јде, нѐмо̄ј па̏стит тим ријечима су се испраћала дјеца или старије и слабије особе кад пођу из куће напоље, а и данас се то у Дубровнику може чути од старијих жена.А́јде, Ка̑те мо̀ја, Бо̑к се с то̏бо̄н упу́тијо, нѐмо̄ј па̏стит!

Речник говора Прошћења

па̑с, , м.покољење.Три паса су између њега и пранђеда.