пајси, а, eприсв. прид.па̏с: Свӣњски̑ си̑н и па̏јси.Гојб. — Па̏јси си̑ну! — Па̏јса ве̏ро!Пећ. — У па̏јсу ти̏ру.БМ. — Он ће па̏јсу му̏ку ви̏дет. — Па̏јсу му̏ку ми је за̏дао.НСМ. — Па̏јсу ко̑с поди̏жи, а чове̏чу немо̑ј. — Па̏јсе ме̑со ти је доне̏о Бог.БМ. — Па̏јсе ку̏че и свӣњско̑.Кад се некоме неће да да̑ нешто често се рекне: О̏ћу, је̏с, да̏ћу му па̏јсе го̑вно. — У В. и у RJA.pȁsjî прид., a., b.., c), d., c).