пе̄та̑, пе̑тла м.петао: Ни пе̄та̑ поје̑, ни па̏с ла̏је.БМ. — Иначе пе̄та̏о, пе̑тла, м. мн. пе̄тло̏ви. — У В. и у RJA.pijètao, pijètla м. и пе́тао, тла м.
Речник говора јужне Србије
пе́та ждео маља у који удара палац валме у ваљавици да би се маља подигао и ударао у клашње(Мијовце).
Речник говора Прошћења
пе́та, -е, ж. — 1.задњи дио стопала. — Убодок се у пету.2.задњи дио косе, сјекире, мотике за коју се причвршћује држалица. Тај се дио зове још и уши.