Српски рјечник

пе́тао, тла, m. (ист.) vide пијетао.

Речник косовско-метохиског дијалекта

пе̄та̏о, пе̑тла м.; пе̄тло̏ви м. мн. Петлови који по заласку сунца до поноћи певају зову се кри̑вци и старе жене, кад их чују, крсте се и рекну: На до̏бро нека̏ је! или: Бог за а̏јер да учи̏ни! Певцима који певају после поноћи народ се радује, не претсказују никакво зло и зову се пра̑вци. Исп. пе̄та̑. – У В. пе́тао, тла.