Речник косовско-метохиског дијалекта

пу̏штит и пушти̏т, пу̏штим свр. 1. испустити: Како да пу̏штиш (воденични камен) да поте̏паш љу̑де?! Гојб.2. оставити на слободу нешто што је било затворено: Што не пу̏штиш о̑вце да па̄су̑. — Пу̏шти му пу̑т. — Пу̏штите чове̏ка. НСМ.Пу̏штит. БП.Пу̏штијо (парт. прет. ак.). Гојб.Пушти̏ла или пу̏штила се чко̏ља, цр̑ква (тј. свршена предавања или служба божија). — 3. не шишати, не бријати: Пушти̏јо ко̏су, бра̑ду. Фиг. Пу̏штит бра̑ду не̏коме (преварити некога): Оћа̑ше да ми пу̏шти бра̑ду. — Што је пушти̏јо бра̑ду. Пећ.4. Пу̏штит во̏ду (помокрити се): Оћа̑ да пу̏штим во̏ду, па не зна̑м де̏ ћу. — Кад је реч о пчели, значи ројити се: Пушти̏ла ми се пче̏ла.5. кад је реч о жени, значи развести се: О̏ће да гу пу̏шти. — Пушти̏јо же̏ну. — Пу̏шти се! (каже се место пусти ме). — Пу̏шти, пу̑жо, ро̏гове!Исп. пу̏стит. — У В. пу̀штити, пу̏шти̑м свр.

Речник дубровачког говора

пу̀штит, пу̏штӣн свр. I. 1. пустити некога.Пу̀штили су нас да̀нас до̏ма око по́дне̄. 2. пустити да расте (коса).Пу̀штијо је ко̏се, јѐдва сан га по̀зно̄. 3. препустити, отпустити.Јѐдва ми је пу̀штијо два̑ квинта́ла у̏гље̄на.Чу̏о сан да су пу̀штили ста̑н на̀ Прије̄ко̄му. 4. пустити боју кад су у питању тканине непостојаних боја.Цр̀вена̄ мајица ми је пу̀штила по бјанка̀рији. II. пу̀штит се проходати (мисли се на дијете).Ко̀лишно је о̀во̄ дије́те а ве̏ћ се пу̀штило. изр. пу̀штит о̀т краја ослободити се, почети слободно живјети.О̀на се у̀ задње̄ врије́ме до̀бро пу̀штила о̀т краја.