пу̀штит, пу̏штӣн свр. I. 1. пустити некога. – Пу̀штили су нас да̀нас до̏ма око по́дне̄. 2. пустити да расте (коса). – Пу̀штијо је ко̏се, јѐдва сан га по̀зно̄. 3. препустити, отпустити. – Јѐдва ми је пу̀штијо два̑ квинта́ла у̏гље̄на. – Чу̏о сан да су пу̀штили ста̑н на̀ Прије̄ко̄му. 4. пустити боју кад су у питању тканине непостојаних боја. – Цр̀вена̄ мајица ми је пу̀штила по бјанка̀рији. II. пу̀штит се проходати (мисли се на дијете). – Ко̀лишно је о̀во̄ дије́те а ве̏ћ се пу̀штило. изр. пу̀штит о̀т краја ослободити се, почети слободно живјети. – О̀на се у̀ задње̄ врије́ме до̀бро пу̀штила о̀т краја.