РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ру̀чица, f. 1. dim. v. [1] рука. 2. ручице на плугу, die Pflugsterze, stiva, [cf. ралица 3, расоје, рукодрж]. 3. die Handhabe, manubrium, ansa, cf. [vide] држак: Од шта је кутао од тог и ручица. 4. куђеље или лана, ein Bund Flachs, fasciculus cannabis aut lini.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ручи̏ца, е ж. мања количина од руковед: Две ручи̏це кантаријо̑н. — У В. ру̀чица ж., 4).

Речник говора јужне Србије

ручи́ца ж сноп конопље (Куново).

Речник дубровачког говора

ру̀чица ж 1. ручка, дршка на нечему. – О̀кинула ми се о(д) тежѝне̄ ру̀чица на̀ бӯрси о̀(д) спе̄нѕе̄. 2. хљеб дугуљастог облика. – Ме̏ни је до̏ста ру̀чица кру̏ха за два́ да̄на. изр. о̏(д) шта ку̏то̄ о̀(д) тега̄ и ру̀чица каже се кад се жели истаћи сличност или идентичност по било којој основи између потомка и претка, односно кад се нешто жели објаснити родбинском везом, генима. – О̀тац му је би̏јо па̏метан и по̀штен, па се нѐ треба̄ чу̏дит што је ѝ о̄н та̀кӣ, јер о̏(д) шта ку̏то̄ о̀(д) тега̄ и ру̀чица.