1. ру́ка, f. (dat. ру̑ци, асс. ру̑ку, pl. ру̑ке, gen. ру́ка̑ и ру̀ку̑, рукама) 1. die Hand, manus: поћи (или приступити) коме к руци, т. ј. машити се да пољуби у руку. 2. има лијепу руку (који лијепо пише), Schrift, scriptura. [vide рукопис 1]. 3.  од сваке руке (н. п. говорио сам), allerhand, vario: има воћа од сваке руке [vide струка 3]; од старе руке (у Боци) т. ј. Грчкога закона. 4.  не иде ми од руке, т. ј. не да ми се, gelingen, succedere, [vide прикладовати]. 5.  није ми на руку, на през руку ми је, т. ј. с неруке ми је, es ist mir unbequem, alienum. [cf. наручан, палок]. 6. чинити коме што на руку, an die Hand gehen. 7. дошло му испод руке, unter der Hand, geheim, occulte. 8. der Arm, brachium: носи дијете на руци; боли ме рука у лакту; осијече му руку до рамена. 9.  гађати из (дуге) пушке с руке, т. ј. не наслонивши је ни на што. 10.  дугијех руку, т. ј. хоће да украде. 11. у бројењу новаца нешто се зове рука, чини ми се кад се у једап пут баци више [пет] комада, пак се броји један, и т. д. 12. (у Ц. г.) das Glück, fortuna [vide 1 срећа]: Немојте се, браћо, препанути, | Имам добар биљег од јунаштва: | На мене је устресло тијело, | Биће наша, ако Бог да, рука — Бог ће дати, биће наша рука. 13.  човјек добре руке, н. п. кад коме што да или учини, па одонда она ствар пође у напредак; тако се каже: зла ме рука ручила, т. ј. човјек зле руке украо ми и одонда ми је пошло у назадак. [cf. ручити 2]. 14. учинити што на брзу руку, kurzweg, simpliciter. 15. у једну руку има право, einerseits, partim.

2. ру̏ка f das Brummen des Bären, verwundeten Ochsen, mugitus.

ру̑ка, рӯке̑ ж.: Ако мо̏гу да га ту̏рим у̏ руке. — Да ти доне̏се бог до рӯке̑ (тј. да ти се пружи прилика). У једном ферману из Дубров. архива с краја реби-ул-ахира 1016 (последња четврт мес. јула 1607) год.: Ve janinda olan eškijaji ele gētürüb (тј. и одметнике из своје близине донесе у руке, ухвати). — Ако га доне̏се бог до рӯке̑ (тј. жито ако сазре и ако се срећно побере). — И̏скочи ми из рӯка̑. — У̏зни га за̏ руку. — Пове̏ди га за̏ руку. — Да по̑ђе по рӯке̑ (тесто). — О̏ће да ти оста̏не у рӯка̑ (у фиг. каже се за нешто што није како ваља). — Ша̏ка ру̑ка (у фиг. руковање). — При̑ђе му как рӯке̑ (тј. да му пољуби руку). — Ми̑ прӣђо̏мо к рӯке̑ (тј. да пољубимо руку). — Не заде̑вај се рука̏ма (тј. без дотицања). — Не би̑ј га, е ру̑ка (или ру̑ке) ти се осӯши̏ла! (клетва). — Он и̏ма ла̏ку ру̑ку (кад удари не боли, или кад нешто почне, иде напредак). — Сва̏шта му иде̑ од рӯке̑ (тј. уме да ради). — Сва̏шта му стоји̑ од рӯке̑. — Ако ти је на̏ руку, ре̏кни моје̏му Свето̏зару да дође (тј. ако ти је успут). — Оста̏ви те̑сто нека по̑ђе по рӯке̑. — Не̑ће да по̑ђе по рӯке̑. Пру̏жит ру̑ку фиг. просити. Тур. исто тако: el uzatmak; дуга̏чка ру̑ка фиг. моћан и тур. тако: eli uzun; пра̑зна ру̑ка фиг. сиромашан, тур. тако исто: eli boš; ди̏гнут ру̑ке (од нечега) фиг. оканити се, тур. тако исто el čeqmeq; не сти̏же ру̑ка (тј. не постиже се) и тур. тако исто: el irmeq; ди̏гнут ру̑ку фиг. у смислу посегнути да удариш некога, тур. тако исто: el kaldirmak прекрсти̏т ру̑ке фиг. смерно стати пред неким или мирно гледати, тур. тако исто: el baglamak; крши̏т ру̑ке фиг. наћи се у недоумици, не знати шта ваља почети, бити у забуни, тур. el ogširmak; у̏чини му сас ру̑ку (тј. дати знак), тур. тако исто: el etmeq. Искочи̏т из рӯка̑ фиг. изгубити, испустити из шака, тур. тако исто: elden čikmak изгубити се. – Иде̑ му од рӯке̑, тур. тако исто: elden gjelmeq способан за израду неког посла. – Узет у рӯка̑ (приступит послу). – Из ру̑ке у̏ руке (нпр. иде нешто). Исп. баздо̑ре. Учини̏јо сам му на̏ руку (тј. помогао). — Тво̏ја је, па̏шо, дуга̏чка ру̑ка (тј. моћан си). — О̏ћемо, а̏га, ама не сти̏же ру̑ка (тј. нисмо кадри). — 2. вера, народ: То на̏ша ру̑ка неће. — Да је у арну̑цку ру̑ку, па о̏ће. Прил. — 3. време, почетак: Из пр̏ве рӯке̏ пла̄ћа̑ше ни до̏бро, па по̏сле јо̏к. — 4. врста, квалитет: Она̑ пр̏ва ру̑ка што је би̑ла, бе̏ше кај тамо̏на, оно̑ после што је оста̏ло није ваља̏ло за ни̏шта. — 5. кришом: Мо̏же ли испод рӯке̑ да се на̑ђе? Занимљиво је да и Турци имају овај исти израз, и код њих има испод руке исто значење. У једном ферману из Дубровачког архива од 24 реби-ул-ахара 1020 (6-VII-1611) год. стоји: El altindan satanlarin tuz akčesi miri ičun gîrift olunmasi (тј. новац од соли која се кришом — испод руке продаје да се заплени у државну корист). С почетка месеца реџепа 1059 (11-VII-1649) године има овако једно место: Gȇtürdiḱleri tuzi el altindan bei edüb (тј. co коју донесу, продају испод руке). — У В. 1. ру́ка ж. (дат. ру̑ци, ак. ру̑ку, мн. ру̑ке, ген. ру́ка̑ и ру̀ку̑, ру̀кама) .

/ ру́ка / изр. ру́ка ти (не) о̀тпала клетва, обично се каже некоме што је у раду неспретан, немаран и сл. – Ка̏ко си о̀во̄ са̀шила, ру́ка ти не о̀тпала! – Ма ко̀ је о̀во̄ ова̀ко̄ лу̑до начѝнијо, ру́ка му о̀тпала! хо̏ће се ру́ка Бо̀жја̄ каже се кад је некоме нешто тешко урадити, кад се неко дуго скањива на нешто. – Хо̏ће му се ру́ка Бо̀жја̄ док у̏зме̄ ли̏бро у̏ рӯке! ко̀му у ру́ци, те̏му и у гу̀зици чује се у Дубровнику, а односи се на материјално преимућство, власт и сл. ру̑ке ти уса̀хле каже се некоме ко неспретно, неуредно нешто ради. – Ру̑ке ти уса̀хле, што̏ не̏ узме̄ш ме̏тлу и помѐте̄ш о̀во̄ смѐтлишта прѝд вра̄тима о̀т куће̄? би̏т до̀бре̄ ру́ке̄ каже се за особу која је сретна у неком добитку и сл. – Изву́ци ми ло̏т, ти̑ си до̀бре̄ ру́ке̄! – А̀ко сте, госпо̀ђа, до̀бре̄ ру́ке̄, о̀во̄ пома̀до̄ра̄, што ми је о̀стало, све̏ ће по̑ћ ко на о̀гањ. (нѐ) бит с ру́ке̄, (би̏т с неру́ке̄) (не) бити згодно да се нешто уради. – Ку́пи ми фо̀ље, с ру́ке ти је кад и̏де̄ш на̀ тӯ ба̑нду! да̏т ру̑ку некоме помоћи некоме у нечему. – Да̑ј ми ру̑ку да пренѐсе̄н таво̀лӣн на̀ другӯ ба̑нду! да̏т/про̑ћ двје́ рӯке приликом кречења или бојења прећи неку површину двапут. – Мо́раће ме̏штар да̏т двје́ рӯке, јер су тела́ри на фу̀њестрама ро̀вина̄ни. да̏т некому до̀бре̄ ру́ке̄ частити некога за помоћ или рад мањом сумом новца. – Ва̏зда му да̑н до̀бре̄ ру́ке̄ кад ми помѐте̄ около̀ куће̄ и ба̑цӣ смѐтлиште. ку́пит нешто испод ру́ке̄ купити нешто што је већ употребљавано, половно. – Ку́пили смо испод ру́ке̄ ма̏кину за ши̏т. прикр̀стит се с ли̏јево̄н ру́ко̄н чудити се нечему у великој мјери. – Ка(д) сан их сре̏ла за̏једно, прикр̀стила сан се с ли̏јево̄н ру́ко̄н.