са̀чма,* f. (pl. gen.сача́ма̑) 1.der Schrot, grando plumbea, [cf.менецал, 2сита3]. 2.сије сачмом (н. п. кукурузе), wie Schrot, während andere ökonomischer damit umgehen.
Речник косовско-метохиског дијалекта
са̏чма, е ж.1.ситна зрна од олова, што се мећу у пушку: Напуни̏јо пу̏шку сас са̏чме. — 2.Може се сејати семење на два начина: На са̏чму, кад се сеје из руке или под
мати̏ку, кад се мотиком земља разгрне, па се у ту јаму спусти семе, једно или више зрна.Тур.sačma им. оно што се расипа, баца; ситна оловна зрна што се мећу у ловачку пушку; врста мреже којом се
хвата риба на мору и вел. дубинама, фиг. лагарије, нескладне
речи. — У В.са̀чма ж.
Речник говора јужне Србије
са́чма жкукуруз који је посађен пошто је пшеница пожњевена.„На́сече ли са́чму за кра́ве?”(Кршевица).