ту̑ћ, тӯче̑м несвр.1. поред обичног кад је реч о кукурузу, значи обијати зрна: Тӯче̑мо коло̏мбоћ. — Ту̑кли смо онома̑д коло̏мбоћ. — Не̑мам тȳче̑н бибе̑р, тӯче̏на папри̏ка. — Туче̑ ка̑ву у тучу̏ру. — Тӯче̑н пасу̑љ (папула пасуљ)—2.Са се, мучити се:Па се ту̑кла да тра̑жи.Пришт. — Те се тӯче̑м кај во̏да бре̏говима. — Тӯче̑ се и ра̑ди. За кога̑? — О̏пет за ва̑с. — У В. и Br. Iv.túći, túčȇm несвр.Исп. у RJA. и у В.obíjatiо̀bîjȃm несвр., а., b).
Речник дубровачког говора
ту̑ћ, ту́че̄н несвр.говорити нешто непромишљено. – Не ту́ци лу̑до! – Ту́че ва̏зда и̏сто̄ о̀ткад га зна̑м.