Српски рјечник

оби́јати, о̀би̑ја̑м, v. impf. 1. врата, einbrechen, effringo fores. 2. н. п. кукурузе, rund umher abschlagen, decutio. cf. грухати [4], [отући]. 3. обија кокош да пронесе, sucht einen Ort zum Sierlegen, positurit (?), parturit gallina.

Речник говора Прошћења

оби́јати, о̀бӣја̄млутати.Цијелу ној смо обијали по гори, тражили смо говеда.