ха̀лка [алка], * f.1.гвозден колут, ein eiserner Ringz. B. Thürring, Fessel, annulus, cf. [звекир1], биочуг: Ко то куца халком на вратима?2.(у Сињу) игра у којој млади момци трчећи на коњма погађају копљем у халку, која је особито за то начињена, и то се каже трчати халку. Неколико момака обученијех у народне своје хаљине (чакшире око растрижи везене златом, јечерма с илицима или токама, преко ње црвен појас; а по њој долама (плаветна или од какве друге боје) са сребрнијем пуцима и шемшетима и остраг са шеритима и китама, на глави у врху шири калпак од видре или каке друге фине коже с бијелом перјаницом) и са окованом сабљом усједну на добре, и што је могуће љепше накићене коње, на којима спријед и кубуре висе, па носећи сваки копље у десној руци, скупе се на мјесту одакле ће трчати халку, па станувши све по два и два у ред отиду по свога старјешину, који се зове maestro de campo : кад се овако пође, напријед иду халкарски момци, за њима један пјешице са округлијем штитом на прсима, а поред њега са сваке стране по један носећи уз прси у руци буздован, а за овијема се води накићен и с кубурама и сабљом наоружан коњ. Старјешина узјахавши на коња, намјести се са својијем ађутантима, који поред њега јашу с голијем сабљама у рукама, и у ономе истоме реду као што су дошли одведе халкаре на биљегу, одакле они један по један трчећи на коњу погађају копљем у халку. Кажу да је ова игра овдје постала 1717 године, пошто су Турци разбијени и оданде истјерани.