чо̏век,
чове̏ка м.;
љу̑ди м. мн.: Ете га
чове̏к. БМ. — Пра̏ти
чове̏ка. (
Џак.) — Пора̑сао му си̑н, це̏о
чо̏век. —
Чо̏век сас
чoве̏ка жӣви̑. — Би̏дни
чо̏век, немо̑ј да би̏днеш Ци̏ганин. — Сре̏довечан
чо̏век. — Жив
чо̏век ȍће да је̑. — По са̄гла̑м
чо̏век не мо̏же да би̏дне. — Ни̏какав
чо̏век. —
Чо̏вече Бо̏жи, разбе̏ри се кад ти казу̏јем. — Ми̏кни ми се,
чо̏вече, од гла̑ве. — То је моје̑ ћēрке̑
чо̏век (тј. муж). — Ва̑нкин
чо̏век. Пећ. — У RJA.
čо̀vjek и
čȍvjek м.