Српски рјечник

А̏рсен, А̏рсенија, А̏рсеније, m. Arsenius, Arsenius.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Арсе̏није, а м. име свеца: Да ме пома̑ми све̏ти Арсе̏није и да ме здр̏не. Кл.У ДК. записан је 1762. г. један Арсеніе из села Косина, а 1765. год. други из села Бањске код Вучитрна. У овом истом катастигу манастира Девича на једном месту спомиње се 1765. год. као усопши дечански игуман Арсеніе и то после игумана Лаврентија а пре игумана Максима и Герасима.У В. А̏рсеније, тако исто и у RJA.