Српски рјечник

Бо̀гић, m. ein Mannsname, nomen viri,

Речник косовско-метохиског дијалекта

Богић, а м. 1. српско презиме у селу Стародворане, забележено 1768 год. у ДК.: Писа Станко Богић ·a҃· ш. кл.У В. н., у RJA. 2. Bógić м. презиме од Bóga.2. м. име. У ДК. од 1763–1780 год. име Богић записано у селима: Тиниће, Доманег и Дољак.У В. Бо̀гић м. у RJA. 1. Bògić м.