Српски рјечник

Дра̀гић, m. 1. Mannsname, nomen viri. 2. [драгић] (ст.) als dim. v. драги: Драг драгићу, Јово Кујунџијћу! | Јал’ ме проси, јал’ ћу сама доћи.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Драгић, а м. и. забележено у ДК. 1762 год.: Причићи селѡ – кꙊћа Ѳомашевића: поса Драгић и Ракић. ·і҃· гроша.У B. Дра̀гић м. 1).