РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1. лу́ка, f. 1. die Aue, pratum pone flumen. 2. (у примор.) der Hafen, portus. cf. пристан и vide пристаниште.
2. Лу̑ка, m. Lukas, Lucas, [cf. Луко.]

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. лу̑ка, лӯке̑ ж. 1. земља поред реке, врста земље, земља у меком куту: А. Де̏ ви је њи̏ва? — Б. У лу̑ку. — Лу̑ку смо посе̏јали, а се̏лиште још не̑смо ни такли.— 2. назив места: Лу̑ка име неког поља у с. Клинавцу.— 3. До̏брина Лу̑ка село код Вучитрна.— 4. Лу̑ка Горња и Доња (Клв., Пећ) и. с. у општини рзнићкој, срез ђаковачки. — У В. 1 лу́ка ж. 1), у RJA. 1. lúka ж.

Речник говора јужне Србије

лу́ка ж влажна њива или ливада, најчешће поред реке и потока. „Лу́ка, тој је зе́мљиште лу́чно, вла́жно” (Врањска Бања).
Лу́ка ж ливада у Студени.

Речник дубровачког говора

Лу̑ка м изр. све̑тӣ Лу̑ка у̀ а̄рбуле пу̑ха̄ каже се у народу, јер у вријеме кад се слави овај светац, већ почињу јесењи вјетрови и хладније је.