Ма̑рта, е ж.и. У ДК. записано у Пећи 1764 год.: Писа блг. Алеꙁіе и Стефан р҃ пара себе спомен и Марти; у с. Перковцу҂аѱ҃ое, мца мар. з҃ дан. Рада, Стоꙗ, Стана, Сава, Марта, Вида, РꙊжа, Санда, Станка, све рекоше по чарапе лепе, и у Приштини 1779 год.:Писа Маарта а҃ кошꙊлꙊ. — У В. и у RJA. Mȃrta ж.