2.Ми́ла, m.1.(ист.)vide[2]Мило. 2.2)брдо у Велебиту, Name eines Berges, montis nomen.
Речник косовско-метохиског дијалекта
Ми̑ла, Мӣле̑ м.и.: Ајт сас Мӣло̑м, пра̑!НСМ. — Аџи Ми̑ла. — У ДК. забележено је 1771 год. у с. Леочини:Писа Мила в҃ тахте и у Д. Гуштерици 1772 год.:Писа Мила шилега. — У В. 2.Ми́ла м. , у RJA. 1. Mila м., b).