Српски рјечник

По̏дго̑р, f. [село у Метохији]: И сву Подгор изнад Метоије.

Речник косовско-метохиског дијалекта

По̏дгор, а м. (Киј.) покрајина која обухвата углавном садањи источки срез. Народ у По̏дгор убраја насеља с. з. од Метохије, у присоју испод гора које затварају западну страну равнице око Белога Дрима.По Цвијићу По̏дгор се протеже од Пећи све испод Мокре Горе до села Рудника са 60 села. Готово у средини му је село Исток (Насеља, књ. I, стр. CLXLVIII (198), нап. 2).У В. По̏дго̑р, али жен. рода.

Речник говора Прошћења

по̏дгор,, м.трава која расте поред горе (шуме) и испод дрвећа.