1.по̏ла, f.1.(meist indecl.) die Hälfte, dimidium [cf.2по, полак]; [videполовина]: пола мени, пола теби, halb mir, halb dir; Да л' се хоћеш јунак потурчити, | Дала бих ти полаСарајева — Кад је било око пола дана. 2. од једне поле (н. п. гаће), од двије поле.
2.По̀ла, f.у Бишини велика стрменита камена коса или греда и у њој пећина. Око пећинскијех врата познаје се да је негда зазиђивано, и приповиједа се да је ондје живљео Старина Новак са својијем друштвом. Под Полом извире ријека
Ловница.
1. По̑ла, По̄ле̑жен. име у Гојб., хипокор. одПолексије или којег другог имена . — У В.По́ла ж.
2. по̏ла, е ж.а)ширина једне материје, напр. платна, сукна, ћилима, покровца, черге: Од коли̏ко је по̑ла? — Од две̑ по̏ле. — б)врста преградног зида у згради од чатме: Ту̑ по̏лу ћемо да ма̏кнемо, те да награ̑димо дућа̑н по широ̑к. — У В. 1по̏ла ж., 2).
Речник дубровачког говора
по̏ла жполовица, страна. – Са̀шила ми је ко̏тулу у̏ двије по̏ле. – Гра̑дӯ ку̏ћу на сво̀јо̄н по̏ли.
Речник говора Прошћења
по̏ла, -е̄, ж. — половина, дио. — Дај њему пола јабуке. Предњу полу од џемпера поправи.