Српски рјечник

Ра́да f. 1. Frauenname, nomen feminae. 2. m. (ист.) vide [1] Радо.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Рада, е 1. а) ж. име. У ДК. забележено је у Призрену 1766 год.: Писа Ћ рће ѡтць Арса, Рада л҃ пара. У с. Перковцу 1767 год.: Рада, Iѡана, Ризна.2. б) Ра̑да, Ра̄де̑ м.и.У В. Ра́да ж., 1) и ср. 2) .

Речник дубровачког говора

ра̑да ж сидриште насред мора у луци или ван ње.Ба̑рка сто̀јӣ на̀ ра̄ди па се тре̏ба̄ до̀ ње̄ прѐвес.