Српски рјечник

а̀ван,* m. vide хаван.

Речник косовско-метохиског дијалекта

а̄ва̑н, а̄ва̏на м. 1. справа од метала у којој се нешто туца, ситни.2. справа у којој се реже, крижа дуван. Од перс. chavan. В. ха̀ван (аван), м. само за 1. значење. У ДК. забележено је 1770. год. да су житељи Воскопопоља у „Земљи Гогској“ између осталога приложили манастиру Девичу и едан аван.

Речник говора Прошћења

а̀ва̄н, -а́на, м.апарат за резање дувана.Ситно ти аван реже дуван.